Znaš li da se rađamo srećni?
Ali nas sistem onda kroz razna očekivanja i obaveze uči da zaboravimo kako da budemo srećni. Dan po dan, godina po godina… Ostane samo po koja slika na kojoj možemo da vidimo te tužnjikave, isprazne oči. Izraz lica koji poručuje „Plakala bih, ali nemam snage i zato ću samo ovako da preživljavam“.
Kaži mi, koliko često sebe zapitaš da li si srećna?
Ne pričam ovde o sitnim životnim radostima, ni o tome kad te je nešto zasmejalo. Pričam o stanju ispunjenosti i zadovoljstva. Onom stanju kad smo u miru sa sobom, jer smo srećni.
Trebalo bi izmisliti toplomer za merenje sreće. Mislim da je potrebniji od onog što meri telesnu temperaturu, jer je danas mnogo više onih koji imaju povišen stepen nezadovoljstva od onih sa povišenom telesnom temperaturom.
E, zato toplomer za merenje sreće.
Jer nekada nas to manje lepo stanje toliko okupira da ne možemo da izađemo iz njega. Poput zatvora u koji smo silom prilika upali. Nekada je to odustvo sreće toliko veliko da nam se telo fizički buni.
I ja sam, kao verovatno i većina milenijalaca, proživela jedan period života lutajući u potrazi za svojom svrhom. Svakog dana su mi pitanja prolazila kroz glavu:
Da li je ovo najbolje što život ima da mi pruži?
Da li je ovo to što ja imam da ponudim?
Osećam se tako promašeno.
Ne znam šta želim, ali ovo nije to…
Kao biljka kojoj uskratimo sunce, tako je i moje telo krenulo da vene. Jednog jutra sam se probudila sa toliko velikim otokom na levoj nozi da nisam mogla da ustanem iz kreveta. Usledili su meseci nečega što mogu opisati samo kao agoniju. Uskoro je krenulo da otiče i drugo koleno, a moje kretanje je bilo sve teže i teže.
Za pola kilometra hoda trebalo mi je tačno 36 minuta. Ovo znam jer sam tokom dva i po meseca svaki dan išla na fizikalnu terapiju od koje mi se činilo da mi je sve gore. Naravno, od sreće se nije čulo ni najtiše S.
Preispitivanja su postala malo ogorčenija. Kad danas analiziram taj jedan izuzetno tmuran period života deluje mi da sam morala da prođem kroz njega da bih otvorila dušu i srce za periode koji će doći. Godine perpetualne pozitive.
U tom tmurnom periodu volela bih da sam imala ovaj toplomer za sreću. Zajedno sa ček listom kako da dođem na pozitivnu stranu.
Nemam toplomer za sreću da ti dam, ali zato imam neke indikatore koji znače sreću:
- Uživaš u uspesima ljudi oko sebe.
- Imaš zdrave veze.
- Znaš kako da izađeš iz stresnog perioda.
- Svesna si življenja u trenutku.
- Ne pogađaju te sitnice.
- Želiš sa drugima da podeliš svoju sreću.
- Puštaš osećanja da prođu u izvornom obliku, bez osećaja srama ili osude.
- U miru si sa svojim poslom.
- Imaš saosećanje i poštovanje ne samo za druge već i za sebe.
Pogledaj ovu listu, i upiši male korake koji ti mogu pomoći da štikliraš ovu listu kao obavljenu.
Kada otključamo te nepresušne izvore ispunjenosti i vodopade sreće, ne znači da odatle plovimo samo mirnim morem. Normalno je da se dese neke situacije zbog kojih ćemo ponekad osećati anksiozno, ljuto il postidjeno, zavisno od situacije koja je to osećanje izazvala.
Ali kada dođu, ti znaš da ih pustiš da prođu, jer znaš ko si i šta treba da budeš.
Da vidiš slobodu i osetiš radosti istinskog ispunjenja, umesto u niz stenja organičenja, pogledaj tu odmah pored, u plavu lagunu ispunjenja.
Kada u svom odrazu u vodi budeš videla i volela pravu sebe, shvatićeš da si baš tamo gde treba da budeš. I tvoj toplomer sreće će pokazati željeni stepen.
