Buka oko tebe, buka i u glavi.
Bitno je da se krećeš i zujiš. Hajpuje se zauzetost kao parametar uspešnosti svega.
Dobra si majka ako izgaraš za decu.
Kuvaš, pereš, sredjuješ.. ma sve ti to stižeš, jer je za ženu to “normalno”.
Dobra si preduzetnica ako ti je kalendar popunjen do maksimuma.
Osećaš lagano prve simptome burnout-a, poput lončića za kuvanje mleka sa prvom parom koja izlazi iz njega.
Kada dolazi to vreme kada radiš šta god poželiš?
Uveravaš sebe da će doći i da sada nije baš trenutak… Jer kalendar je pun. Od redovne meditacije ostala samo aplikacija. U taj vremenski slot upala je neka druga, važnija stvar. Govoriš sebi da je to samo privremeno i da nećeš zauvek biti ovako zauzeta.
Lako nam je da vizualizujemo zapreminu lonca, ali nam je to vrlo apstraktno kada razmišljamo o mentalnoj zapremini. Za razliku od lonca, koji kad prepuniš krene da preliva, mentalni lonac deluje kao magični šešir – koliko god da sipaš u njega, izgleda kao da staje.
Imam jedno pitanje – kada si poslednji put osetila istinsku dosadu? Kada si poslednji put bila nepomična i samo bivala? Kada si poslednji put napravila pauzu od društvenosti i mreža?
Buka je svuda oko nas, ali ako ne osvestimo te iscrpljivače fokusa uzeće mnogo veći deo kolača nego što smo bili spremni da damo.
Prihvatila sam poziv drugarice da odemo na duboku meditaciju u gongovima. Pošto su grupe male, celo iskustvo je jako intimno. Bilo je to moje prvo iskustvo sa petosatnom meditacijom. Jedini zadatak koji imate tokom celog procesa je da sedite ili ležite i samo bivate. Bez mobilnih telefona i ostale tehnologije, bez razgovora sa drugim učesnicima. Zvuči baš teško, zar ne?
Jedino sam se pribojavala hoću li moći da uđem u mentalni prostor meditacije, jer smo se nalazili u prometnom centru Beograda. I tokom meditacije, dok vibracija gonga struji kroz moje telo, dođoh do jednog velikog uvida. Meditacija upravo tu u bučnom delom grada smo mi u realnom životu.
Mi smo ti koji biramo da li ćemo se odupreti buci, zauzetosti i stvarima koje nam odvlače pažnju. Taj izbor je samo na nama.
Sledeći put kada uzmeš kalendar u ruke da bukiraš novi slot, podeli kalendar na dva dela u poslovno i moje vreme. Da bismo se poslovno razvijali, ne treba nam više zauzetog vremena, već više slobodnog vremena koje koristimo za unutrašnji razvoj. To je jedini put za poslovni razvoj koji nas zadovoljava i ispunjava.
Kako to znam?
Da li si nekada posmatrala kako se avokado razvija iz koštice? Ja sam izvela eksperiment sa parom koštica. Jedan se znatno brže razvijao od drugog i ubrzo je razvio svoju prvu mladu krošnju, zvaćemo ga Munja. Ovaj drugi je (nazovimo njega Pljusko) naizgled dosta kasnio. Toliko je zaostao, da sam mislila da je odustao od daljeg razvoja.
Ali kad je došlo vreme presađivanja Pljusko je za mene pripremio važnu lekciju.
Kad sam ga izvukla iz posude imao je bujno razvijeno korenje. Za razliku od Munje, naizgled „jakog“, njegov koren je bio mnogo slabiji i manje razvijen.
Nakon presađivanja i par meseci Pljusko je ne samo pretekao Munju, već je razvio i puno snažnije i raskošnije stabalce.
Poput ovog mladog avokada, ni ljudi se ne razvijaju svi isto.
Trka za spoljnim razvojem bez unutrašnjeg nikada neće biti dovoljna za dostizanje našeg punog potencijala i naše korenje će uvek biti nejako.
Da utišaš buku, izmesti se iz epicentra i samo zastani na trenutak. Iznenadićeš se koliko zapravo imaš vremena kada miruješ i ne činiš ništa.
