Da li ste se u skorije vreme trkali sa nekim u tome ko ima manje vremena? Da li ste primetili kako nemanje vremena postaje nešto čime se hvalimo u poslovnim krugovima?
Meni je trebalo dosta dugo da provalim tu svoju zauzetost. I mislim, sve OK, radila sam po 12 i 13 sati dnevno i u svojoj glavi sve postizala. Međutim, došla sam do plafona u nekoliko poslovnih sfera, kao i do plafona iskorišćavanja sebe za rad.
Ljudski um je jedna veličanstvena mašina. Ali nekad mi se čini da je kao dete. Možemo se sa njim dogovoriti da je ovo period kada se radi više, a zabava dolazi kasnije. I on će nam udovoljiti. Daće nam koncentraciju, fokus i jasnoću kako bi izgurali taj naporni period.
Ali problem nastane kad nakon tog napornog perioda zabava izostane. Jer, vidimo da mi to guramo. Kako se jedna gomila posla završava, tako se nama otvaraju neka nova polja i vidici i ideje šta bismo još mogli da uradimo. Naravno, zaboravljajući na zabavu koju smo obećali našem umu.
I tako usred našeg sprinta za završetak nekog važnog projekta, krenemo da se osećamo nezadovoljno, jako umorno i prokrastinacija raspremi sebi krevet, jer je rešila da provede neko vreme sa nama.
Zašto se ovo dešava, pitate se? E pa i ja sam dosta puta. Odgovor je jednostavan – ako previše toga stavimo sebi na tanjir, negde će nešto popustiti.
Dešavalo mi se da me toliko obuzme jurnjava za završetkom nekog cilja, da prestanem da razmišljam o zdravlju, hrani, redovnom treningu, malo vremena provodim sa decom, ne odlazim na hiking ture, itd.
Pošto um ne zna da nam kaže „Alo, hoću malo da se zabavim!“, kreće da nam poručuje to kroz neka stanja i osećanja koja su sve sem prijatna.
Zato je neophodno da planiramo vreme i šta sa njim radimo, da bismo mogli da isplaniramo vreme i kad se naš um odmara i hrani.
Deci znamo da kažemo – u dosadi se mozak razvija, a istovremeno smo najveći licemeri. Kad smo mi zadnji put zaista bili dokoni?
Nije ljubav prema sebi slogan koji pročitaš na društvenim mrežama. Ljubav prema sebi je da prepoznaš različita stanja, uključiš kritičko razmišljanje i pomogneš sebi da iz tog manje lepog stanja izađeš.
Sećam se koliko mi je jednom bilo teško da priznam svom mentoru da između naša dva poziva nisam uradila ništa. Za jednog high achiver-a ovo je stvarno teško priznanje. Znate šta se ispostavilo? Da sam u tom mom “ništa” pronašla saradnike koji su mi postali neprocenljivi oslonac kako bih ja mogla dalje da se razvijam i rastem.
Ako si se ikada našla u zamci stava ako radiš, vrediš, obavezno ti preporučujem da sebe ohrabriš zamenom i kad odmaram, vredim.
Ovo odmor je za svakoga nešto drugo. Pronađi ono što tebe vozi. Za mene je to dizanje tegova, jer težinski treninzi imaju neverovatnu moć da jedan bezvoljan dan mi pretvore u žurku.
Trening doživljavam kao odmor, jer su to sati gde sam fokusirana na izvođenje vežbe, a brojanje ponavljanja u setu za mene ima meditativno dejstvo. Svoj takmičarski duh zadovoljavam praćenjem napretka, pa svaki put kad podignem veću težinu nego ranije osećam se kao šampion.
To uvek proslavim mini đuskanjem baš tu, usred teretane. Telo se zahvaljuje, jer brinem o njemu da ga ništa ne boli i da je opreativno. A um slavi jer sam ga nahranila tim lepim hormonima dok se kupa u endrofinu.
Takodje, trening nam služi za punjenje energijom.
Znam da sam preterala u poslovnim aktivnostima onog trenutka kad trening izostane i kada izgovorim famoznu rečenicu: „Nemam vremena danas, moram mnogo toga da završim.“
Imaj na umu da što nam je posao više razvijen, posledice umnog umora će biti veće. Zato je planiranje odmora u toku dana neophodno. Razmisli koje su to 3 stvari koje za tebe znače odmor i ubaci ih u planer.
Umesto veverice koja skače sa zadatka na zadatak, budi više mirna sova. Uključivanjem odmora u dnevni i nedeljni raspored, zapravo ćeš biti u mogućnosti da uradiš više, a ne manje.
Znam da zvuči nemoguće (kao i kolač u tiganju), ali je istina. Probaj. :)