Da li nam je zaista potrebno bogatstvo da bismo bili srećni? Da li nam je potrebno letovanje u ekskluzivnom letovalištu do kojeg putujemo celi dan uz 3 presedanja da bismo se osetili ispunjeno?
Živimo u vremenu kada se megalomanstvo ceni dok čini mi se ljudskost jenjava. U današnjici i borbi za novi gram zaboravljamo na male stvare, upravo one koje nas razlikuju od životinja. Na primer, reči zahvalnosti jer nas je neko propustio da prođemo ili dao dobru informaciju.
Jeste li primetili da se ljudi danas retko pozdravljaju kada se kao stranci sretnu na nekom putu? Ovaj fenomen mi je posebno interesantan – kao mali smo bili učeni da kad god sretneš nekoga treba da se javiš, čak i ako nije poznanik, jer je to kulturno. Rekla bih da to nema veze sa kulturom, već jednom brzinskom razmenom pozitivne energije: „Dobar (ti) dan“, „Dobar dan (i tebi)“. I bi tako, stvarno.
Danas je „moderno“ da smo zauzeti. Zbog te zauzetosti zaboravimo da živimo u trenutku, a jedino što zapravo posedujemo je trenutak, sada. Upravo tu, na tom putu između sadašnjosti i budućeg trenutka stoje oni, ratnici ili protivnici – naši planovi.
Zadovoljstvo i uživanje u životu planiramo.
A u tom planiranju maštamo kao da je zadovoljstvo neki kadar iz filma i da istinsku radost života možemo postići tek tada kada stignemo tamo negde, iza 7 gora i 7 mora.
I onda, kada krenemo na taj daleki odmor, to nama pomalo izgleda kao hodočašće.
Zamisli ovaj scenario:
Posle celog dana vožnje napokon stižete spremni da oberučke prihvatite sreću i radost, ali to se ne dešava.
Umesto toga vas dočekuje recepcionar koji vas obaveštava da je vaša soba greškom duplo bukirana i da moraju da vas prebace u drugi hotel koji je inače i niže kategorizacije.
Vašeg vodiča u tim trenucima ne možete da dobijete na telefon.
U stranoj ste zemlji u kojoj komunikacija na engleskom ne ide tako lako koliko biste želeli.
Dodeljuju vam sobu u kojoj su razdvojeni kreveti za vas i vašeg partnera…
Nezadovoljavajuće situacije se javljaju jedna za drugom.
Počinjete da očajavate.
U tom trenutku se pitate zašto je život tako nepravedan i zašto ne možete da dođete do svog mira i zadovoljstva, svoje sreće.
I naravno ono veliko zašto – ZAŠTO baš ja?
Zašto baš meni?
Kao da bi bilo bolje da gledate kako se neko drugi muči pred vašim očima.
U tom očajanju zaboravljaju se neka važna pitanja:
Ko sam ja?
Zašto sam ovde?
Zašto je ovo što se dešava važno?
Čemu me ovo uči?
I, najvažnije – Kako ja biram da odreagujem?
Za mene je pravo bogatstvo došlo tek kad sam dobila mogućnost da vidim, a ne samo da gledam očima.
Mnogi provedu život gledajući ga kako prolazi, bez da se potrude da vole istinske darove života. A to je mišić, kao i svaki drugi. Da bi se oslanjali na njega treba ga trenirati redovno.
Za razliku od mrtvog dizanja, ovaj trening nije ni blizu tako naporan.
Vežba ide ovako:
U jednu svesku zapište svoj omiljeni broj, a onda ispišite redom sve brojeve do tog omiljenog.
Postavite sebi pitanje „Na čemu sam zahvalna danas?“ onoliko puta koliko ima brojeva i pored svakog broja upišite odgovor.
Prvi put kada sam radila ovu vežbu bila sam toliko u grču da mi ništa nije bilo „vidljivo“. Danas, godinama kasnije, vidim svakodnevno razloge za zahvalnost svuda oko sebe. Ovu listu sam sastavila na dan svog rođendana, 31. jula 2020. i napisala da sam zahvalna:
1. Na kvalitetnom vremenu koje provodim sa njim
2. Na nesebičnoj podršci koju mi on daje
3. Za porodicu koju mi je pružio
4. Na tome što rastemo i razvijamo se zajedno
5. Na svakom zagrljaju koji mi oni svojevoljno daju
6. Na svakom „mama, mama“, čak i kad se foliram da su dosadni
7. Što sam se još jedno jutro probudila
8. Na prethodno proživljenim godinama života
9. Što sam zdrava
10. Što danas hodam, uprkos svemu
11. Na nogama koje su pretrčale 3 polumaratona
12. Što u sred 2020. vidim lepe stvari
13. Za svaki pređeni korak kroz šume
14. Što smo od svakog putovanja napravili avanturu
15. Što dišem
16. Na teretu koje je moje mlađe ja moralo da ponese kako bi se stvorila današnja ja
17. Na svim organima, uprkos dijagnozama
18. Na izuzetnim prijateljima koje mi je život doneo
19. Na radoznalom umu
20. Na svakoj pročitanoj knjizi
21. Na mentorima koji su me dovoljno osnažili u iskazivanju svog potencijala koji se i dalje razvija
22. Podržavajućem okruženju
23. Na bliskosti i poverenju koje imam sa svojim poslovnim partnerima
24. Poslu koji me ispunjava
25. Vrapcima koji mi prave društvo ujutru na balkonu kancelarije
26. Svakom sunčanom danu
27. Na jakom težinskom treningu od kojeg puca endorfin i telo leti
28. Na svakom pretrčanom kilometru i onda kad mi se ne trči
29. Na lepoj, nutritivno bogatoj hrani, i domaćem paradjzu
30. Novim biljnim životima koje smo timski iznegovali iz semena
31. Na trenutku tišine dok pišem ove stranice
32. Zbog uvida koje mi je donela duboka petosatna meditacija ove godine
33. Na svakom osmehu koji rado dajem i onom koji je upućen meni
34. Što kao porodica negujemo vrednosti saradnje i podrške
Kada svakodnevno pišete vaše zahvalnosti, ta lista sa lakoćom postaje sve duža i duža. Čula se izoštre i oko vas se pojavljuju lepe stvari za koje itekako vredi živeti i boriti se.
Kada oko sebe vidiš lepe stvari, onda onaj scenario putovanja sa početka teksta više nije toliko dramatičan.
Budeš srećna jer ste tu na nekom novom mestu zajedno, pogled iz sobe “puca” na plavo prostranstvo, osoblje je fenomenalno i uz lepu molbu možeš da dobiješ drugu sobu u kojoj kreveti nisu razdvojeni. I da sklop naizgled nesrećnih dogadjaja ne odredjuje kako ćemo se mi osećati. To je samo na nama samima.
U svakom od nas krije se jedan magičan i vividan život, samo se treba malo potrudti da se gvozdene kapije otvore. Ispisivanje liste zahvalnosti će vam garantovano istog trena učiniti život lepšim, a sporne situacije rešavaćete kao pravi zen majstori, postavljanjem onih važnih pitanja koje sam pomenula – ko sam ja, zašto sam ovde, zašto je ovo važno, čemu me uči i kako ja biram da reagujem.
Zahvalnost je esencijalni vitamin od kojeg srce i duša jačaju.
