Svakom trenutku u danu mogla bih da dodelim novu boju.
Isto je i sa godinama koje sam imala sreće da proživim do sada. Sada znam da svi trenuci napora i tuge, nebrojani padovi, kao momenti radosti i uzbuđenja imaju svoje mesto u jednačini zvanoj život.
Dugogodišnji klijent mi je u jednom od razgovora otkrio da je tokom svog petanestogodišnjeg iskustva preduzetništva imao svega nekoliko svetlih tačaka, a da se većina njih u nekom trenutku ugasila.
Predložila sam mu da izvoji sve te tačke i dodeli im boju. Svetle i vedre boje bojile su nadanja i pobede, a tamne ili bledunjave poraze i razočaranja. Ako pogledaš svoj život, verovatno ćeš i ti primeniti isti princip.
Zatim sam ga zamolila da se za svaku tamnu i bledu tačku postavi sebi pitanja:
- zašto je došlo do toga
- šta je on mogao da učini da ta tamna tačka postane svetla i vedra
Kada nas nešto povredi ili razočara, naš odbrambeni mehanizam (u želji da nas zaštiti od bola) nas ponekad sprečava da preuzmemo odgovornost. Ali upravo iz tih situacija koje su za nas manje prijatne možemo puno toga da naučimo i nastavimo da rastemo.
Zamisli da je tvoj zivot prazno platno koje čeka da bude obojeno. Odustvo iskrene analize može dovesti do ponavljanja situacija u kojima ne uživaš, pa će na platnu tvog života nažalost biti dominantne tamne boje. I zato je važno da se nakon svake neugodne situacije zapitaš:
- šta mi život poručuje ovim?
- kako ja biram da reagujem?
- i najvažnije – šta treba da preduzmem da mi se ovo ne desi ponovo?
Ako ti takva analiza preraste u naviku, platno će sigurno biti šarenoliko i manje tmurno.
