Kroz moje detinjstvo i rano odrastanje nekako se činjenje stvari podrazumevalo, a zahvalnost je retko dolazila. Verovatno zato što sam bila izuzetno odgovorna i samostalna u svemu što sam radila, pa je posmatračima to izgledalo kao nešto što lagano izvodim.
Osim mojih roditelja, prvi koji je prepoznao moju visoku odgovornost i pravičnost bio je moj razredni starešina u srednjoj školi. Đura je važio za jednog od onih predavača koji vrlo lako skaču sa šale na prekor. Za mene je Đura bio najmilija osoba koju mi je život podario. Toliku je veru imao u mene da mi je jednom dao da vodim razredni čas. Blagim osmehom iza brkova podržavajuće bi klimnuo glavom u fazonu “Ti to možeš”.
Neću vam prepričavati ishod, ali samo ću reći da moji drugari nisu bili puno zadovoljni sa mnom. Ali, kako bi Francuzi rekli, “C’est la vie”.
Iako sam nakon mesec dana znala da je moj izbor srednje škole bio pogrešan, te 4 godine sam provela okružena divnim nastavnicima koji su mi bili vetar u leđa i velika podrška za moj dalji razvoj. Upravo tu gde se srednja škola završava i počinje život “odraslih”, sa upisom fakulteta i promenom sredine, ta lepa i podržavajuća reč se negde sakrila od mene.
Sve dok se nisam susrela sa njim – jednim od najuticajnijih poslovnih partnera koji je širom otvorio vrata lavini podrške ka meni i mom radu.
Iako je godinu dana mlađi od mene, i njegov život je bio obojen mnogobrojinim izazovima koji su mu pomogli da definiše kako želi da njegov dalji život izgleda, iz dana u dan. Kada pričamo o filozofiji života, mogu reći da je on jedan od prvih mojih učitelja. Njegov uticaj na moj rad i moje posmatranje sveta danas stiglo me je kao realizacija prošle godine. Desila se sasvim slučajno, dok sam pripremala dvodnevnu radionicu na konferenciji Konverzija prošle godine.
Kada sam razmatrala kako bi bilo najbolje da se predstavim sali punoj nepoznatih ljudi, došla sam na ideju da neko od mojih poslovnih partnera uradi predstavljanje mene u video formatu. On je vrlo rado prihvatio moju molbu i snimio ono što mi je danas jedan od najmoćnijih štitova u borbi protiv raznoraznih sumnji. Slušajući taj video shvatila sam kako on zapravo vidi našu saradnju i koliki je zaista moj doprinos njegovom životu i poslu. I taj uvid mi je otvorio oči za niz drugih uvida.
Uvek mi je nekako bilo bezveze da tražim feedback od ljudi sa kojima sam sarađivala. Nekako je izgledalo previše transakciono – “ja nešto uradim za tebe, pa ti nešto uradiš za mene. “
Prošle godine započela sam poslovnu saradnju koja se razgranala u nežno i toplo prijateljstvo sa psihološkinjom i piscem Jelenom Pantić. Jelena me naučila mnogo toga o umetnosti života, ali reči koje mi i dan danas odzvanjaju su jedan od najjačih utisaka: “Otvori jedan dokument u kom ćeš sakupljati lepe reči koje ti drugi upućuju. I kad god ti je potrebna podrška samo otvoriš taj dokument pun ohrabrenja”.
Ja ne mogu dovoljno da dočaram rečima koliko je ovo moćan alat u borbi sa bilo kakvom sumnjom koju možete da imate. Ili šta god da vas u tom trenutku sputava da ostvarite svoj potencijal.
Moju riznicu lepih reči počela sam da hranim i negujem od tog videa prošle godine. Danas su pored videa tu i isečci sa Fb postova, pisanih poruka sa raznih kanala poput messengera, slacka,emaila,itd.
Lepa reč je besplatna i ujedno najskuplja. Zato negujmo lepe i podržavajuće reči, jer možda baš danas nekome vaša podrška može preokrenuti ceo život.