Često imam prilike da razgovaram sa samozaposlenim preduzetnicima. To su oni koji sami obavljaju posao, bez novih zaposlenih i sistema koji bi podržao razvoj biznisa.

Ono što većina njih ne shvata da se zapravo nivo u igrici obrće onog trenutka kada napraviš sistem koji radi kada se ti izmakneš kao glavni junak.

Isto je kao u šahovskoj partiji – znaš da je kraljica najmoćniji igrač na tabli, ali ujedno i najdominantniji. Toliko dominantna figura da ostale jake figure ne mogu da dođu do izražaja. U ovom slučaju si ti kao samozaposleni preduzetnik zapravo ta kraljica, a neki fenomenalni radnici ne dođu nikada do izražaja, iako su jake figure.  

Ako skapiraš da ti se cela partija oslanja na kraljicu, najbolje za tebe je da je momentalno žrtvuješ. Jedino tada ćeš dobiti prostora i kiseonika da porazmisliš o puno kompleksnijoj strategiji nego što ćeš to ikada uspeti samo sa kraljicom.

E sada, kada si fino dobila vizual, da se vratimo na ove naše samozaposlene preduzetnike.

Posle godina slušanja jedne te iste priče, shvatila sam da samozaposleni preduzetnici koji su u poslu duže 10, 20 ili 30 godina sve vreme postupaju prema svom biznisu iz pozicije oskudnosti.   

Ja bih izreku “Kakve su ti misli, takav ti je život” okrenula malo na akciju – “Kakve su ti misli, takav ti je razvoj”. Osobe koje su fokusirane na oskudnost, zapravo sve vreme svog poslovnog puta nalaze se negde između plivanja u plićaku (oslanjam se nogama o tle) i davljenja. Iz svake situacije izvlače najgori scenario i teše se rečenicom “Ćuti, dobro je”.   

Ja da sam ćutala i tešila se, jer uvek može gore, pitanje je ko bih danas bila. Znam da sigurno ne bih postala ono što jesam. Tako da, umesto “Ćuti dobro je, uvek može gore”, ja kažem uvek može bolje.

Hajde da porazbijamo ta ograničenja u razmišljanju, kao Grci tanjire.

Navešću nekoliko rečenica koje često čuješ; stavljam ih u poziciju otrova i delim protivotrov za njih:

Da, neizvesnost nije baš prijatna, ali je poput prvog ulaska u more – pribojavaš se, jer će verovatno biti hladna voda, a nakon dva zamaha znaš da si tu gde treba da budeš.

Nastaviš dalje i kreneš u nove poduhvate, po cenu zatvaranja vrata starog biznisa. Koga je briga šta će da misle oni koji su poslednji put uključili glavu da razmišljaju kad su učili slova u školi, a svoj život provode trošeći dane kao da su ih na lutriji dobili?

Neuspeh u poslovanju je zaista neuspeh samo ako ga ti tako doživiš, a takav doživljaj potiče iz ograničenih uverenja preduzetnika. I zato pazi na svoja uverenja i misli.  

0 Shares:
You May Also Like